Ako iz­u­zme­mo ne­ko­li­ko uni­ver­zal­nih vje­štač­kih kre­a­ci­ja mu­ši­ca iz ka­te­go­ri­je atrak­to­ra (fan­ta­stič­ne mu­ši­ce), po­put red ta­ga ili raz­boj­ni­ka (re­ne­ga­de) i nim­fi iz­ra­đe­nih od fa­za­na i ze­ca, pal­me­ri spa­da­ju u red naj­sta­ri­jih i naj­po­zna­ti­jih, ali i i naj­pro­duk­tiv­ni­jih vje­štač­kih kre­a­ci­ja mu­ši­ca.
Pre­ma ne­kim pro­cje­na­ma da­nas u svi­je­tu po­sto­ji vi­še sto­ti­na va­ri­ja­ci­ja i mo­de­la ove iz­u­zet­no lov­ne mu­ši­ce što naj­bo­lje ilu­stru­je nje­nu upo­tre­blji­vost i oču­va­nu lov­nost. Pr­vi, osnov­ni mo­del bio je na­pra­vljen od gu­sto na­mo­ta­nog pe­ra pi­je­tla pre­ko ci­je­log ti­je­la mu­ši­ce. U sa­da­šnjo­sti se ti­je­lo pra­vi od ra­znih pri­rod­nih i vje­štač­kih ma­te­ri­ja­la: svi­le, sin­te­ti­ke i sl.
Iako pal­me­ri pri­pa­da­ju ti­pu iz­ra­zi­to su­vih mu­ši­ca, po­sto­ji i ne­što rje­đa mo­kra ver­zi­ja.
Pal­me­ri su vje­štač­ke kre­a­ci­je ko­je imi­ti­ra­ju u pri­ro­di vi­še mu­ši­ca, naj­če­šće „tr­ša­ve” kr­zno­kril­ce. Kod mno­go re­đih mo­krih ver­zi­ja imi­ti­ra se sta­di­jum pre­o­bra­že­nja iz pu­pe u in­sek­ta.
Pri­li­kom pre­la­ska iz jed­ne u dru­gu fa­zu ži­vo­ta in­sek­ti se pre­svla­če, od­no­sno na­pu­šta­ju „ko­šu­lji­cu”. Ka­ko ova ver­zi­ja mo­ra da se „po­ta­pa” ili čak da ide bli­že dnu kod ne­kih va­ri­ja­ci­ja, iz­bor ma­te­ri­ja­la i na­čin ve­zi­va­nja ni­je isti kao kod da­le­ko po­zna­ti­je su­ve ver­zi­je.
Kod mo­kre ver­zi­je, ta­ko re­ci­mo, iz­bor pe­ra ko­ko­ške umje­sto oštrih vrat­nih pe­ra pi­je­tla bo­lja so­lu­ci­ja, jer su ova pe­ra do­sta mek­ša te lak­še pro­pa­da­ju kroz vo­du.
Pal­me­ri se sma­tra­ju ve­čer­njim mu­ši­ca­ma, a na­ro­či­to za li­plje­na na ma­njim bro­je­vi­ma udi­ca da­ju od­lič­ne re­zul­ta­te to­kom ci­je­lo­ga da­na.
Mu­ši­ce ovo­ga ti­pa ne­ma­ju kri­la. Ti­je­lo sli­je­di ko­nus i no­gi­ce. Da­kle, vje­štač­ke mu­ši­ce ti­pa pal­mer imi­ti­ra­ju dla­ka­ve in­sek­te naj­če­šće kr­zno­kril­ce, gusjenice i dr.
Zbog svog ka­rak­te­ri­stič­nog iz­gle­da i na­či­na iz­ra­de (ma­te­ri­ja­la) ne po­sto­ji ni­jed­na mu­ši­ca iz svi­je­ta vje­štač­kih kre­a­ci­ja mu­ši­ca ko­ja se po plov­no­šću mo­že mje­ri­ti sa pal­me­ri­ma, a ta oso­bi­na ih auto­mat­ski svr­sta­va u red naj­lov­ni­jih su­vih mu­ši­ca uop­šte.
Naj­če­šći mo­del su­ve ver­zi­je se ra­di bez ika­kvog ti­je­la mu­ši­ce ili sa mi­ni­mal­nim ga­ba­ri­tom (ta­kvi pal­me­ri su naj­bo­lji za li­plje­na, dok se de­blji­na ti­je­la po­mje­ra uz za­vi­sno­sti da li že­li­mo da lo­vi­mo pa­strm­ku ili kle­na, zna­či naj­de­blje na­mo­ta­no ti­je­lo je po pra­vi­lu za kle­na).
Sva­ka­ko naj­lov­ni­je ver­zi­je ove mu­ši­ce za vo­de u Cr­noj Go­ri i bli­žem okru­že­nju su su­ve imi­ta­ci­je tkz. grizzly pal­me­ri , ali i dr.
Naj­bo­lje ni­jan­se ovih mu­ši­ca su si­va, mr­ka, cr­na, krem i dr. Naj­po­zna­ti­je kre­a­ci­je pal­me­ra su: red pal­mer, black pal­mer, wich, zu­lu, grif­fin`s gnat, greyling stel blue i dr.
Ovo­li­ki ra­spon ko­lo­ri­ta je ve­zan za ve­li­ki broj in­se­ka­ta ko­jim se opo­na­ša­ju sa su­vom ver­zi­jom pal­mer­či­ća, ta­ko da bo­ja ti­je­la mo­že da bu­de za­i­sta ra­zno­li­ka. Na vo­da­ma Li­ma i Ta­re, re­ci­mo, do­bro su se po­ka­za­le bor­do, zlat­ne i cr­ne ni­jan­se, ali i dru­ge ni­jan­se, u za­vi­sno­sti od do­ba da­na, mje­se­ca ili go­di­šnjeg do­ba u ko­me se lo­vi.
Pal­me­ri su pod­jed­na­ko do­bri za ri­bo­lov na pa­strm­ku i li­plje­na, ali i za kle­na i ne­ke vr­ste bi­je­le ri­be. Li­pljen ih „obo­ža­va” i nje­mu se pal­me­ri na je­lov­ni­ku na­la­ze go­to­vo ci­je­le go­di­ne, jer ova ri­ba dnev­ni je­lov­nik ne mo­že za­mi­sli­ti bez pal­mer­či­ća.
Uspje­šnost ove vje­štač­ke imi­ta­ci­je se ma­ni­fe­stu­je i po ra­zno­li­ko­šću mje­sta na vo­di na ko­ji­ma ova mu­ši­ca po­sti­že kva­li­tet­ne re­zul­ta­te. Na­i­me, sa njom se uspje­šno lo­vi na svim mje­sti­ma na vo­di! Mo­žda je u ta­la­si­ći­ma za ni­jan­su ova mu­ši­ca pro­duk­tiv­ni­ja, ali je ri­ba ra­do uzi­ma i na ti­ša­ci­ma, kra­je­vi­ma ta­la­sa, po­tu­no mir­nim di­je­lo­vi­ma ri­je­ka (i je­ze­ra) i sl. Ve­li­či­na za­vi­si od va­ri­ja­ci­je i go­di­šnjeg do­ba. Naj­če­šće za su­ve ljet­nje va­ri­ja­ci­je ko­ri­sti­mo mo­de­le udi­ca u ve­li­či­ni od 18 do 14. Ali i tu uvi­jek ima iz­u­ze­ta­ka!
S.B.Mu­ri­no
www.mu­si­ca­re­nje.net